Tetovaze su danas popularne vise nego ikad u istoriji covecanstva. Na primer, neke statistike pokazuju da jedna sedmina punoletne populacije u Severnoj Americi ima bar jednu tetovazu, a to je otprilike 5,5 miliona ljudi, sto priznacete, i nije tako malo.

Rec "tattoo" potice od tahicanske reci "tatu", sto znaci obeleziti nesto.

Tvrdi se da se tetoviranje proteze kroz ljudsku istoriju 12.000 godina unazad. Na to ukazuju razni arheoloski nalazi i iskopine, kao sto je istetovirani ratnik koga su nasli u Sibirskim prostranstvima. Telo ovog coveka, koje je do danasnjih dana ostalo ocuvano zahvaljujuci veoma niskim temperaturama, je prekriveno tetovazama. Grci su tetoviranje koristili kao nacin komunikacije izmedju spijuna.

Tetovaze su oznacavale spijune i pokazivale njihov hijerarhijski rang. Rimljani su na ovaj nacin obelezavali kriminalce i robove, a ova praksa se zadrzala u nekim krajevima sveta do danas. Ainu narod (Severozapadna Azija) su koristili tetovazu kao nacin da pokazu svoj socijalni status. Upravo su oni uneli tetovaze u Japan, gde je tetoviranje preraslo u religijski i ceremonijalni ritual. U Borneu zene su bile umetnici tetoviranja, sto je bila kulturna tradicija. One su pripremale crteze u zavisnosti od toga kakav je bio socijalni status i odnos u plemenu individue koja nosi te crteze. Dajak ratnici koji su poznati kao "seciglave" imali su tetovaze po rukama. Tetovaze su garantovale postovanje i osiguravale status onga koje ih nosi za ceo zivot. Polinezi su razvili tetovaze koje su oznacavale plemensku pripadnost, porodicu i status. Preneli su svoju umetnoist na Novi Zeland i razvili stil umetnosti koji se naziva "moko" i koji je danas u upotrebi.Postoje dokazi da su Inke i Maje koristili tetoviranje u ritualima. Cak su i izolovana plemena u Aljasci praktivala tetiviranje. Njihov stil upucuje na to da su imala kontakta sa Ainu narodom. Na Zapadu britanska plemena su koristila tetovazu u ceremonijama.Saksonska plemena su tetovirala porodicni krst (tradicija koja se zadrzala do danas).Godine
787. posle Hrista, papa Hadrijan je zabranio tetoviranje. Ono je opstajalo u Britaniji sve do normanske		  
invazije 1066.godine. Tetoviranje je nestalo iz zapadne kulture od XII do XVI veka kada se ponovo vratilo.Kako je nestajalo na Zapadu tako se razvijalo na Istoku. U Japanu su prvo koristili tetovaze da obeleze kriminalce. Za prvi prestup stavljala se linija preko cela, za drugi - dodavala se strelica, a treci - obelezavao sa jos jednom linijom. Zajedno ovi znaci su formirali japansko slovo koje znaci "pas".

Japanci su poceli da prekrivaju cela tela tetovazom negde oko 1700.godine. To je bila reakcija na ukaz kojim su samo plemici visokog ranga mogli da nose sarena kimona. Kao rezultat ovome srednja klasa je prikrivala cela tela tetovazom. Osoba koja je imala mnogo tetovaza i ako je nosila obicnu odecu smatrala se lepo obucenom.

Vilijem Damper (William Dampher) je licnost koja je ponovo uvela tetoviranje na Zapadu. On je bio mornar i istrazivac koji je plovio juznim morima. Godine 1691. doveo je u London Polineza koji se zvao Prince Giolo, koji je postao poznat kao Oslikani Princ. Sesto godina je proslo od kad je tetovaza bila vidjena u Evropi i procice jos sto godina pre nego sto tetovaza ostavi svoj trag na Zapadu.

U drugoj polovini XVIII veka Kapetan-Kuk (James Cook) napravio je nekoliko putovanja po Juznom Pacifiku. Stanovnistvo Londona je bilo zeljno prica i radoznalo da vidi suvenire i umetnicka dela koja je Kuk doneo sa tih putovanja. Vracajuci se sa jednog putovanja on je poveo i jednog veoma istetoviranog Polineza koji se zvao Omaj. On je bio senzacija u Londonu. Uskoro je i visi stalez imao male tetovaze na diskretnim mestima. Posle kratkog vremena tetoviranje je opet pocelo da pada u zaborav.

Ono sto je u to vreme zadrzavalo napredak ove umetnosti bila je spora i bolna procedura. Svaka tackica na tetovazi radila se rucno, tako sto se igla zabadala duboko pod kozu.

Samuel O'Riely patentirao je 1891. godine prvu elektricnu masinicu za tetoviranje. Ova masina je zasnovana na Edisonovoj elektricnoj olovci koja je probadala papir sa iglom. Osnova masinice se zadrzala do danasnjih dana. Samuelova masinica je doprinela daljoj ekspanziji tetovaze. Do kraja XIX veka tetoviranje je mnogo izgubilo na svom kredibilitetu. Ljudi su se tetovirali u losim i neadekvatnim uslovima a zatim su odlazili u cirkuse i tamo nastupali kao atrakcije. Nije bilo nikakvih asocijacija, magazina ni snabdevaca opremom i materijalom.

Mesto rodjenja americkog nacina tetoviranja je Chatham Square u New York City-u. Do kraja XIX veka to je bila luka i mesto okupljanja dobrostojece radnicke klase. Samuel O'Riely je dosao iz Bostona u New York City i otvorio radnju za tetoviranje. Godine 1920. centar tattoo-umetnosti se preselio na Coney Island.